CuraLife

Stariji bračni par pleše

Da li je i u kojoj meri fizička aktivnost poželjna kada imate dijabetes tip 2

Konkretni uzroci nastanka dijabetesa tipa 2 nisu do kraja shvaćeni, ali se on, pored porodične istorije i etničke pripadnosti, najčešće dovodi u vezu sa prekomernom telesnom težinom ili drugim hroničnim bolestima poput gojaznosti

I prekomerna telesna težina i gojaznost nastaju kao jedna od posledica izostanka fizičke aktivnosti. To nas dovodi do jasnog zaključka – redovna fizička aktivnost spada među najbitnije karike u kontroli kilograma, pa samim tim i dijabetesa, uz adekvatnu ishranu i prepisanu terapiju.

Šta kažu istraživanja?

Prema istraživanjima ADA (Američka asocijacija dijabetičara) usvajanje i praktikovanje redovne fizičke aktivnosti su ključni za održavanje nivoa glukoze u krvi i celokupno zdravlje osoba sa dijabetesom.

Još sredinom devedesetih godina u Finskoj su rađena prospektivna istraživanja (Lynch et al. 1996) na 897 sredovečnih muških ispitanika. Učestalost oboljevanja od dijabetesa tipa 2 bila je za 50% niža kod muškaraca koji su imali umerenu fizičku aktivnost, nego kod onih koji nisu. 

Taj efekat je bio još više istaknut kod muškaraca u visokorizičnoj grupi, odnosno kod onih koji imaju porodičnu istoriju oboljevanja od dijabetesa, problem sa visokim krvnim pritiskom i gojaznošću. Kod njih je fizička aktivnost smanjila rizik od oboljevanja od dijabetesa tipa 2 za 64%.

Uticaj redovne fizičke aktivnosti na dijabetes

Kao što smo ustanovili, redovna fizička aktivnost je veoma poželjna kod osoba sa dijabetesom. 

Vežbanje uzrokuje niz pozitivnih stvari za njihov organizam, a ovo su samo neke od njih:

– Fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija organizma na insulin, tako da ćelije tkiva povećavaju sposobnost vezivanja insulina. Osoba sa dijabetesom koja redovno trenira moze povećati unos glukoze kod iste koncentracije insulina ili ga postepeno smanjivati.

– Fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa, pa gubitak na težini kod osoba sa dijabetesom tipa 2 povećava kontrolu nivoa glukoze u krvi. Kontrola glukoze je ključni faktor u sprečavanju daljih komplikacija uzrokovanih dijabetesom.

Fizička aktivnost dovodi do poboljšanja cirkulacije i kardiorespiratornih sposobnosti, što pomaže u boljem savladavanju svakodnevnih stresova.

Šta se sve podrazumeva pod pojmom „fizička aktivnost“?

Ukoliko bismo definiciju potpuno uprostili, rekli bismo da u fizičku aktivnost spada sve ono što povećava potrošnju energije organizma. 

U sklopu fizičkih aktivnosti možemo ubrojati, između ostalog, aerobne vežbe, vežbe fleksibilnosti i ravnoteže, i treninge snage.

Aerobne vežbe:

– hodanje

– trčanje

– plivanje

– biciklizam

Vežbe fleksibilnosti i ravnoteže:

– Tai Chi

– Yoga

– Pilates

 Treninzi snage:

– Vežbe sa tegovima

– Vežbe na spravama

– Vežbe izdržljivosti, sa opterećenjem 

Preporučljive vežbe za dijabetičare

Kombinovani trening snage prilagođen trenutnim mogućnostima je najbolji za dijabetičare. 

Njegovim praktikovanjem se bezbedno utiče na snižavanje vrednosti glukoze u krvi, sniženje krvnog pritiska, povećanje mišićne mase i funkcionalnosti muskulature. Pored toga, ima snažno dejstvo na redukciju telesnih masti, kao i poboljšanje kondicije.

Uz treninge snage, preporučuju se i aktivnosti kao što su hodanje, vožnja bicikla, plivanje, aerobik u vodi i kružni trening snage niskog do umerenog intenziteta. Uvek je poželjno pribegavati neškodljivim i prirodnim načinima za kontrolu dijabetesa.

Pored redovne fizičke aktivnosti i pravilne ishrane, CuraLin revolucionarni preparat je još jedan pomoćnik u borbi sa regulacijom dijabetesa tip 2. Reč je o preparatu koji je po svom sastavu 100% prirodan dodatak ishrani, a koji daje rezulatate već nakon 7 dana upotrebe.

Šta je poželjno izbegavati?

Gojazne osobe koje boluju od dijabetesa bi trebalo da izbegavaju aktivnosti u kojima se proizvodi mnogo udarnih sila. 

Tu se, pre svega, misli na trčanje. Barem dok se značajno ne smanji telesna masa.

Kada je najbolje vežbati?

Pored važnosti fizičke aktivnosti, bitno je i vreme kada se ono praktikuje, jer se prate dnevne oscilacije nivoa kortizola i testosterona. 

Preporuka je da dijabetičari vežbe izdržljivosti rade u prepodnevnim časovima, a vežbe snage u poslepodnevnim, između 17 i 20 sati, kada je nivo testosterona u odnosu na kortizol najoptimalniji.

Ako morate da birate, jutro je bolje za vežbanje zbog dnevnog ritma lučenja drugih hormona koji su u sadejstvu sa insulinom, naročito ako trenirate u prirodi.

Kontrola glukoze 

Prilikom praktikovanja fizičkih aktivnosti, jedna stvar se nikako ne sme zaboraviti – kontrola glukoze u krvi.

Glukozu u krvi treba kontrolisati pre i posle treninga, a ukoliko je trening jakog intenziteta treba je meriti i tokom treninga.

Neophodno je i voditi računa o vrednostima krvnog pritiska i o kontinuiranom disanju.

Doze insulina

Pored kontrole glukoze u krvi, još jedna izuzetno važna stavka kod vežbanja jeste prilagođavanje doze insulina. 

Kako bi se sprečio pad glukoze tokom vežbanja, koji se najčešće događa tokom aerobnih vežbi, bitno je da dijabetičari smanje dozu insulina i uzmu užinu (kaša ili sendvič). 

Preporučljivo je da to bude na 30 do 60 minuta pre treninga.

Važnost hidratacije

Vežbanje uglavnom dovodi do pada šećera u krvi, ali intenzivni treninzi mogu izazvati i porast šećera u krvi. To nastaje zbog efekata hormona stresa (kortizol, adrenalin, glukagon), koji se oslobađaju tokom dugotrajnih aktivnosti visokog intenziteta. 

Takođe, i dehidratacija može povećati koncentraciju glukoze u krvi zbog pomenute dodatne stimulacije hormona stresa. Da bismo bili sigurni da smo adekvatno hidrirani i time izbegli porast šećera u krvi, neophodno je piti vodu ili druge tečnosti, tokom i posle treninga.

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.