Svesni smo da dijabetes utiče na različite organe u telu kao i da takve promene mogu biti izuzetno ozbiljne, a nekad i nepovratne. Redovna kontrola nivoa šećera u krvi je ključna u životima dijabetičara s obzirom da se praćenjem rezultata može blagovremeno uticati na dalja oštećenja.
Šećer koji se ne kontroliše se smatra ozbiljnim zanemarivanjem zdravstvenog stanja iz kog mogu proizići ozbiljne komplikacije, najčešće vida, bubrega, nervnih završetaka, ali i samog srca. Zašto je neophodno kontrolisati dijabetes, saznajte u nastavku teksta…
Problemi sa radom bubrega
Stručno rečeno, govorimo o problemu koji se naziva dijabetesna nefropatija. U pitanju je hronična kompikacija šećerne bolesti na bubrezima sa sposobnošću da izazove i potpuni prestanak rada bubrega. Njena zastupljenost je velika, te se procenjuje da se javlja kod 20 do 40% dijabetičara.
Da biste razumeli kako dolazi do dijabetesne nefropatije, morate razumeti na koji način bubrezi vrše svoju ulogu. Naime, bubrezi se mogu plastično definisati kao filteri za krv – imaju svojstvo da pročiste krv od toksičnih materija i da izluče višak tečnosti.
Kod zdravih osoba, arterije u bubreg dostavljaju krv i otpadne proizvode metabolizma, zatim otpadne materije uspomoć glomerula (bubrežnih filtera) pročišćavaju krv. Višak tečnosti, kao i otpadne materije završe u mokraći, dok se pročišćena krv vraća venama nazad u cirkulaciju.
Kod osoba koje imaju povišen glikemijski indeks i krvni pritisak, bubrežni filteri se vremenom oštećuju. Tako oštećeni bubrezi propuštaju proteine u mokraću, nemaju više moć da izluče otpadne materije i na taj način dolazi do njihovog nakupljanja u cirkulaciji.
Važno je imati na umu da kada jednom dođe do dijabetesne nefropatije, normalna funkcija bubrega se više ne može povratiti. S obzirom da oštećenje bubrega ima izuzetno spor tok, moguće je da osobe ne ispolje nikakve simptome. Redovna kontrola urina i određivanje azotnih materija u cirkulaciji mogu biti jasni pokazatelji.
Dijabetesno stopalo kao učestali problem
U pitanju je komplikacija koja se javlja kod čak 15% dijabetičara, a koja ujedno predstavlja najčešći razlog hospitalizacije. U biti, radi se o skupu mekotkivnih i koštano mišićnih promena koji se javljaju kao posledica dugogodišnjeg stanja dijabetesa.
Pomenuto stanje je rezultat oboljenja živaca (neuropatije) i nedostatka krvi (ishemije) na stopalu, dok infekcija može biti razlog daljih komplikacija. Pojava čireva, takozvanih ulceracija na stopalu, potom nastanak gangrene i nekad posledične amputacije, čest su uzrok invalidnosti obolelih od dijabetesa.
Ova komplikacija je vodeća kada je narušavanje kvaliteta života dijabetičara u pitanju. Moguće je utvrditi rizik za razvoj dijabetesnog stopala, a samim tim je važno delovati u skladu sa saznanjem.
Posebnu pažnju problemu treba da posvete muškarci koji duže od 10 godina imaju dijabetes, pušači i osobe koje imaju kardiovaskularne, očne ili bubrežne komplikacije koje su svojstvene dijabetesu.
Kardiovaskularne komplikacije
Podaci Američke asocijacije dijabetičara govore da čak dve od tri osobe sa dijabetesom pate od hiperetenzije. Treba znati da stanje povišenog krvnog pritiska kod dijabetičara znači pogoršanje oba zasebna stanja.
Kada se učestalim merenjem detektuju povišene vrednosti i gornjeg i donjeg pritiska, tada govorimo o hipertenziji. Prema evropskim standardima u pitanju su vrednosti više od 140/90, odnosno 130/80 kada govorimo o američkim.
Statistike, nažalost pokazuju da čak 70% osoba sa dijabetesom starosne dobi iznad 65 godina umire od kardiovaskularnih komplikacija. Pored toga, osobe sa dijabetesom imaju do četiri puta veći rizik od smrti zbog srčanih oboljenja u odnosu na osobe koje nemaju dijabetes.
Oštećenja nerava
Stanje koje utiče na nerve osoba sa dijabetesom se još naziva i dijabetesna neuropatija. Radi se o oštećenju nerava koje se potencijalno vezuje za visoke nivoe šećera u sitnim krvnim sudovima koji su ujedno zaduženi za samu ishranu nerava.
Prema statistikama, čak polovina osoba sa dijabetesom razvije simptome neuropatije nakon 10 godina od uspotavljanja dijagnoze. Najčešće se javlja dijabetesna polineuropatija koja ima jasne simptome u vidu žarenja, mravinjanja, pečenja i golicanja koje počinje na stopalima, a kasnije zahvata i šake.
Bol je zastupljeniji i izraženiji noću, kada na osetljivost bola može uticati čak i dodir prekrivača. Alarm može biti i promena teksture kože na potkolenici i stopalima, gubljenje dlakovosti, pucanje noktiju i teško zarastanje rana.
Problemi sa vidom
Jedan od organa koji mogu biti oštećeni usled posledica dijabetesa su oči. Naime, osobe sa dijabetesom su podložnije nastanku različitih degenerativnih procesa i upala, a kao najčešća kasna kompikacija se javlja dijabetička retinopatija.
U pitanju je najčešća mikrovaskularna komplikacija dijabetesa koja prema statistikama pogađa polovinu dijabetičara nakon 10 godina od dijagnoze, a njen teži oblik, najčešće znači i potpuni gubitak vida. Iz tog razloga, redovna poseta oftalmologu je itekako važna.
Aktivno se bavite prevencijom!
Za početak, važno je da postanete svesni značaja strogog kontrolisanja šećera u krvi. Praćenjem razlultata i adekvatnim reagovanjem na njih, možete usporiti ili zaustaviti komplikacije dijabetesa. Život oslobođen stresa, zdrava ishrana i umerena fizička aktivnost su navike kojima morate težiti. Sve i da ih nikad ne dosegnete u potpunosti, važno je da ih imate na umu kao večitu viziju.
Jedan od prirodnih načina na koji su dijabetičari širom sveta uspeli da uživaju u blagodetima života jeste korišćenjem CuraLin suplementa. U pitanju su kapsule koje na efikasan način uspevaju da održe optimalan nivo glukoze, a čije je delovanje primetno već sedam dana nakon aktivne upotrebe.
Činjenica je da uz razumnu dozu odgovornosti koju svi treba da preuzmemo, možemo sebi priuštiti život kakav zaslužujemo. Krenite od malih stvari na svakodnevnom nivou, a rezultati će se videti i decenijama kasnije.
