Prehlada i grip: Opet je to doba! Evo kako se zaštititi

Jesen i zima su doba kada, po pravilu, vladaju virusi prehlade i gripa. 

Promena vremenskih prilika i period prelaska iz šortseva i majica u pantalone, džempere i jakne ume da negativno utiče na naš organizam. Tada najčešće dolazi do pada imuniteta koji se, naposletku, reflektuje prehladom ili gripom.

Sa tim izazovima se suočavamo svi, a posebno obazrive moraju da budu osobe sa dijabetesom tip 2.

Da bismo znali na koji način da se borimo protiv takve vrste problema, neophodno je da do detalja budemo upoznati sa istim. Za početak, važno je znati šta su i kako nastaju prehlada i grip.

Šta je zapravo prehlada?

Prehlada je najčešća od svih virusnih infekcija. Veoma se brzo širi, uobičajeno traje oko nedelju dana ukoliko se ne iskomplikuje bakterijskom infekcijom.

Prehladu izaziva više od 200 vrsta virusa koji napadaju sluznicu nosa, sinusa, grla i bronhija.

Prehlada obično počinje postepeno, odlikuje se normalnom ili blago povišenom temperaturom, začepljenjem ili curenjem nosa, kijanjem. Glavobolja, bolovi u grlu i kašalj se takođe mogu javiti, ali su blažeg intenziteta u odnosu na grip.

Sezonski grip – u čemu je razlika?

Virusi gripa spadaju u vrlo promenljive viruse.

Sezonski grip nastaje naglo, uvek je praćen visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, osećajem umora i iscrpljenosti i suvim, neugodnim kašljem. 

Za razliku od prehlade, začepljenost nosa i kijanje se kod gripa se ređe javljaju.

Kako nastaju prehlada i grip?

I prehlada i grip spadaju u grupu kapljičnih infekcija koje se prenose kapljičnim putem. 

Tokom govora, kijanja, kašljanja zaražena ili obolela osoba izbacuje u svoju okolinu sitne kapljice koje sadržati uzročnike oboljenja. 

Te kapljice putem vazduha dospevaju do drugih osoba koje ih udisanjem unosi u organizam, čime se bolest prenosi na zdrave osobe. 

Zdrava osoba se takođe može zaraziti i dotičući virusom inficirane površine i zatim ih prenoseći u svoj nos i usta.

Uticaj prehlade i gripa na osobe sa dijabetesom

Dakle, jasno je da prehlada i grip uzrokuju brojne nevolje po naše zdravlje. 

Na njih nisu otporne ni osobe koje nemaju autoimune bolesti, dok ljudima sa dijabetesom ta borba može biti znatno teža.

Usled prehlade, organizam preživljava stres zbog kojeg šećer može biti viši, a ako želudac ima problem da prima i zadržava hranu, može doći do hipoglikemije. 

Ni jedno ni drugo stanje nije dobro. Boriti se sa tim i prehladom istovremeno nekada potpuno frustrira i iscrpljuje.

Problem nije nerešiv

Ipak, kao i sve drugo, moguće je preduprediti ili rešiti i ovaj problem.

Najbolja strategija je da, za početak, pokušate da izbegnete prehladu. Najvažnije je da se klonite onih koji imaju virus kada god je to moguće. 

Pravilnom ishranom se trudite da ojačate svoj imunitet. Uz to, poželjno je i da se redovno vakcinišete protiv sezonskog gripa.

Šta preduzeti?

Kako smo već ustanovili, osobe sa dijabetesom moraju da obrate posebnu pažnju kod virusa prehlade i gripa.

Tokom prehlade organizam je pod stresom i zbog toga nećete moći da se bavite redovnim fizičkim aktivnostima. To vrlo lako može rezultirati konstantno povišenim nivoom šećera. 

Redovno kontrolišite šećer

Najbolje bi bilo da nivo šećera proveravate na svaka 4 sata (pa čak i na svaka 2 sata, ako je neophodno).

Česta kontrola nivoa šećera u krvi važna je i zbog toga što su simptomi prehlade i gripa nekada slični simptomima niskog šećera, pa je moguće da nećete znati da prepoznate šta je od ta dva u pitanju.

Ukoliko nivo šećera ode previsoko, obratite se lekaru oko saveta da li je potrebno da privremeno korigujete terapiju. Takođe, uzmite u obzir prirodna rešenja za regulaciju šećera u krvi. Jedan od njih je revolucionarni preparat CuraLin koji je potpuno neškodljiv, a pomogao je velikom broju ljudi sa dijabetesom tip 2 širom sveta.

Vodite računa o unosu tečnosti

Važno je da se redovno hidrirate. Unos tečnosti je od neprocenjive važnosti. 

Čak i ako ne osećate žeđ, gledajte da tokom celog dana organizmu dajete dovoljno vode, čajeva i drugih napitaka. Naravno, i supe ili čorbe su uvek dobro došle.

Nemojte preskakati obroke

Jasno je da nam apetit nije „jača strana“ u danima kada smo bolesni. Bol u grlu i otežano gutanje, zapušenost nosa i teško disanje dovode do toga da nam hrana postane potpuno odbojna i prestanemo da osećamo potrebu za istom.

Ipak, moramo znati da preskakanje obroka može dovesti do pada nivoa šećera u krvi, a neredovna ishrana do naglog skoka. 

Najbolje je umereno jesti dozvoljenu hranu, onoliko koliko možemo. Malo jogurta, pudinga, barenog integralnog pirinča, krekera ili dvopeka može dobro doći.

Proverite sastav suplemenata i lekova

Virusi prehlade i gripa zahtevaju da uzimamo određene lekove, sirupe i suplemente. 

Ipak, nisu svi lekovi, sirupi i suplementi pogodni za dijabetičare. Naročito ne oni koji u sebi sadrže šećer, poput brojnih sirupa.

Ako ih sami kupujete u apoteci, naglasite farmaceutu da imate dijabetes kako bi vam dao adekvatnu terapiju koja neće povećati nivo šećera u krvi.

Dajte sebi vremena za potpuni odmor i regeneraciju

Poput svih prethodnih saveta, jednako bitno je da se tokom virusa prehlade ili gripa ne forsirate. Zapravo, možda je to najbitnija stavka.

Jednostavno, u tom periodu morate da prikočite, usporite tempo i odležite. U suprotnom, posledice mogu biti ozbiljne.

Ishrana i adekvatna terapija će uticati na to da što lakše prebrodite prehladu ili grip, samo ukoliko organizmu obezbedite i neophodan odmor.