Redovno održavanje nivoa šećera u krvi predstavlja svakodnevicu u održavanju kvaliteta života osoba sa dijabetesom tipa 2. Jedan od izuzetno značajnih faktora u tom procesu je i stres. S obzirom na to da je u pitanju neizbežan fenomen današnjice, treba se zapitati na koji način stres utiče na organizam dijabetičara i koji mehanizmi su od koristi da se bezbednije i smirenije nosite sa stresnim situacijama?
Prirodni i stvoreni izvori stresa
Svako ljudsko biće izloženo je kroz život neminovnim stresnim situacijama različitog tipa. To potvrđuje plač novorođenčeta kada neke od njegovih osnovnih životnih potreba nisu ispunjene u datom trenutku, prilagođavanje pojedinaca na različite društvene kolektive (vrtić, škola, fakultet i posao) ili karakteristični biološki procesi poput adolescencije ili trudnoće.
Međutim, svakodnevica i posebno „brzi“ život modernog doba sa sobom nose i druge, daleko opasnije i dugotrajnije stresogene izvore. Fizičko iznurivanje na radnom mestu, razvod braka, finansijski problemi, alkoholizam ili smrt bližnjeg su samo neki od njih.
Stres kao uzročnik disbalansa u organizmu
Posebno prilikom duže izloženosti organizma stresu, može doći do ozbiljnog narušavanja psihofizičke ravnoteže u organizmu. Najpre su u pitanju direktni uticaji stresa poput manjka sna, te smanjene sposobnosti uobičajenog funkcionisanja, i povećane nervoze koja utiče na prekomernu konzumaciju hrane, duvana ili alkohola.
S vremenom, dolazi i do indirektnih posledica, to jest, usled oslabljenog imuniteta, organizam je skloniji različitim vrstama infekcija, malignim oboljenjima ili psihičkim problemima.
Stres – prirodna reakcija organizma na opasnost
Šta je zapravo stres?
Ukoliko osoba proceni određeni događaj kao potencijalno ugrožavajući (što on ne mora nužno i biti), prilikom pokušaja da se prilagodi i izbori sa situacijom, organizam osobe zauzima odbrambeni položaj, koji prati niz karakterističnih fizioloških (drhtanje ruku, lupanje srca, znojenje) i psiholoških procesa (uznemirenost, slaba koncentracija, negativne misli, depresija, bes).
Kortizol – bori se ili beži!
Kortizol, poznatiji i kao hormon stresa, predstavlja jedan od neophodnih ljudskih hormona sa nizom različitih uloga; jedna od njih je i jutarnje buđenje. Fiziološka reakcija organizma na stres obuhvata nagli porast kortizola (i drugih hormona poput adrenalina), koji pokreće oslobađanje aminokiselina, šećera i masti u krvotok, to jest čini da pohranjena energija brzo postane dostupna ćelijama organizma da bi on bio u stanju da se izvuče iz opasnosti.
A ko je zadužen za isporučivanje glukoze (šećera) ćelijama organizma u kojima se transformiše u neophodnu energiju? Hormon insulina.
Fiziološki odgovor na stres kod osoba sa dijabetesom tipa 2
S obzirom na to da dijabetes tipa 2 predstavlja stanje tela otpornog na insulin, organizam dijabetičara nije u mogućnosti da na odgovarajući način transportuje šećer do ćelija. Imajući na umu specifični način delovanja kortizola prilikom stresogenih situacija, ljudi sa dijabetesom tipa 2 ne mogu obraditi ni povećanu količinu šećera prouzrokovanu stresom, te se ona ne pretvara u energiju, već se nakuplja u krvi. Sledi da je stres direktno povezan sa stanjem organizma dijabetičara.
Osluškujte sebe
Reakcija pojedinca na stres u mnogome zavisi od kompleksne mreže različitih faktora – struktura ličnosti, nasleđe i vaspitanje. Najpre usporite i fokusirajte se na stvari koje su za Vas prioriteti, a ostale ostavite po strani i distancirajte se od njih.
S obzirom na to da je za dijabetičare od velike važnosti da utvrđe okidače svog stresa, vođenje jednostavnog dnevnika u kome biste beležili okolnosti i aktivnosti koje su obrazovale stresogenu situaciju može biti od pomoći (uz merenje trenutnog nivoa šećera u krvi).
Na taj način, osobe sa dijabetesom tipa 2 biće upoznate i unapred pripremljene za za njih izazovne situacije, te mogu smanjiti psihološki pritisak i direktno uticati i na kontrolu šećera u krvi.
Samopoštovanje i briga o sebi
Svakodnevni rad na sebi posredno će unaprediti Vaše prilagođavanje na „opasne“ situacije. Različite tehnike dubokog disanja, meditacija ili joga pozitivno će uticati na Vaše strpljenje, a fizičke aktivnosti doprineće opštem fizičkom stanju organizma, snazi i izdržljivosti, kao i redukovanju stresa. Izvor snage, stabilnosti i samopouzdanja gradi se i vremenom koje ste izdvojili isključivo za sebe, bilo u čitanju dobre knjige ili nekom hobiju.
Istraživanja su potvrdila i da socijalna podrška ima veliki uticaj u ublažavanju negativnih posledica stresa. S tim u vezi, značajno je posegnuti za ljudima koji Vas poštuju i vole, posebno u trenutku suočavanja sa situacijama koje su za Vas izazovne i sa kojima ne znate kako da se nosite.
U zdravom telu zdrav duh!
U životu ljudi sa dijabetesom tipa 2, prevazilaženje stresa je deo celovite nege organizma. Vaš organizam će se lakše nositi sa stresogenim situacijama ukoliko ste istrajni i posvećeni svakodnevnim navikama koje utiču na kvalitet Vašeg života, a koje su dobro poznate svakom dijabetičaru – zdrava i odgovarajuća ishrana, unos vitamina i redovan san.
Ne treba zaboraviti ni na prirodne preparate poput CuraLin revolucionarnog suplementa, sastavljenog od biljaka za koje je klinički potvrđeno da regulišu nivo šećera u krvi, te će učiniti Vaš organizam otpornijim i spremnijim za susret sa stresom.
Budite posvećeni
Iako se može činiti da je stres izuzetni izazov sa ljude sa dijabetesom tipa 2, radije ga posmatrajte kao šansu. Šansu da oslušnete svoje telo, da razumete šta Vam ono poručuje i da upoznate različite mehanizme koji će doprineti da uspostavite kontrolu nad svojim životom i nad stresnim situacijama. Na taj način, izgradićete novu vrstu samopouzdanja i smireno ćete upravljati izazovima u Vašem životu.
