Kako da osobe sa dijabetesom tip 2 održe „normalan šećer“ u krvi

Ako ste sve češće žedni ili gladni, imate učestalu potrebu za mokrenjem, povećan apetit ili vam se suše usta, osećate malaksalost, a nekada vam i ruke drhte – vreme je da odete na merenje šećera u krvi. Možda patite od hiperglikemije ili hipoglikemije, povišenog odnosno sniženog nivoa šećera u krvi, te što pre treba da preduzmete korake da biste opet imali „normalan šećer“.

Dijabetes tip 2, poznat i kao šećerna bolest, hronična je bolest koja se javlja kada telo ne može pravilno da koristi insulin ili ga pankreas ne proizvodi dovoljno.

Kao rezultat toga, šećer u krvi se povećava iznad normalnih vrednosti, što, ako se ne tretira na vreme, može da izazove niz zdravstvenih problema, kao što su: oštećenje vida ili nerava, srčana oboljenja, moždani udar, čak i koma.

Ukoliko se visina nivoa šećera u krvi ne kontroliše i ne reguliše odgovarajućom terapijom i aktivnostima, osoba koja ima dijabetes tip 2 može da dovede sebe u stanje hiperglikemije tj. povišenog šećera u krvi.

S druge strane, prekomerna ili neadekvatna terapija za dijabetes tip 2 može da prouzrokuje hipoglikemiju, stanje sniženog šećera u krvi.

Oba stanja mogu da budu vrlo opasna po zdravlje, te ćemo u ovom tekstu da ih detaljnije objasnimo i predstavimo neophodne korake kako bi „normalan šećer“ u krvi bio održan.

Koliki je „normalan šećer“ u krvi

Pre svega, treba da znamo da je redovno merenje šećera u krvi ključno za održavanje normalnog nivoa glukoze, ali i otkrivanje neregularnog nivoa šećera u krvi.

Normalne vrednosti šećera u krvi natašte (pre jela) kreću se između 3.9 i 5.6 mmol/L (milimola po litru). Dva sata nakon obroka, vrednosti bi trebalo da budu ispod 7.8 mmol/L.

Međutim, ako merenje šećera pokaže da je nivo glukoze van tih vrednosti i pojave se simptomi poput: učestale žeđi, gladi, povećanog apetita, učestalog mokrenja i malaksalosti, trebalo bi čim pre da se ode kod lekara, kako bi se utvrdilo da li je reč o hipoglikemiji, odnosno hiperglikemiji.

Hipoglikemija i hiperglikemija

Ukoliko je nivo šećera u krvi ispod 3.9 mmol/L, to znači da je prenizak i da je nastupila hipoglikemija.

Do tog stanja obično dolazi zbog: prekomerne doze lekova za dijabetes, preskakanja obroka ili prekomernog vežbanja kojim se potroši šećer, koji je neophodan za funkcionisanje mišića.

Simptomi po kojima može da se prepozna hipoglikemija su obično: znojenje, drhtavica, nesvestica, zbunjenost i nerazumljivost. Osobe koje pate od hipoglikemije nekada ne mogu da završe rečenicu niti da misle dovoljno, a mogu da imaju problem s pamćenjem.

Da bi se sprečila hipoglikemija, važno je: redovno uzimanje obroka, merenje šećera u krvi i usklađivanje doze lekova. Vrlo je važan i tip insulina koji se dobija, jer su poslednjih godina osmišljene nove formule koje su približne onome kako se insulin luči u organizmu.

S druge strane, ako merenje šećera u krvi pokaže vrednost iznad 6.1 mmol/L, u pitanju je hiperglikemija tj. stanje povišenog nivoa šećera u krvi.

Hiperglikemija može da nastane kada telo nema dovoljno insulina ili ne može efikasno da koristi insulin koji proizvodi, a obično se javlja zbog velikog stresa, nedovoljne doze lekova za dijabetes, neredovnog uzimanja terapije, prevelikog konzumiranja hrane, posebno one bogate ugljenim hidratima, manjka fizičke aktivnosti, povišenog stresa ili nekog drugog oboljenja ili infekcije.

Simptomi tog stanja mogu da budu: učestalo mokrenje, žeđ, pojačan apetit, gubitak kilograma, malaksalost i umor. Oni koji pate od hiperglikemije mogu da iskuse: slabije pamćenje, gubitak svesti, aritmiju, čak i srčani udar.

Kako bi se sprečila hiperglikemija, važno je pridržavati se plana ishrane, uzimanje propisanih lekova i redovno vežbanje.

Kako održati „normalan šećer“

Naravno, lako je reći: „Hranite se pravilno“, ili: „Vežbajte kako treba i biće bolje“, ali šta sve to zaista podrazumeva?

Počnimo od pravilne ishrane, jer je ona temelj za kontrolu nivoa šećera u krvi.

Pravilna ishrana za ljude koji imaju dijabetes tip 2 podrazumeva unos namirnica koje imaju nizak glikemijski indeks i pružaju esencijalne nutrijente. To su:

Voće i povrće: Boranija, brokoli, kelj, jagode, maline i avokado. Najbolje je konzumirati ih sveže ili blago kuvane;

Integralne žitarice: Ovas, smeđi pirinač, kinoа i integralni hleb;

Proteini: Piletina, ćuretina, riba (kao što su losos i skuša), tofu i pasulj;

Zdrave masti: Orašasti plodovi, semenke, maslinovo ulje i avokado;

Mlečni proizvodi ili alternative: Nemasni jogurt, bademovo ili sojino mleko.

Ono što u ishrani treba izbegavati su: prerađene namirnice, brza hrana, gazirani napitci i proizvodi s visokim sadržajem dodatnog šećera.

Nastavimo s fizičkom aktivnošću, koja pomaže telu da koristi insulin efikasnije, tako što povećava osetljivost organizma na njega. Ćelije tkiva usled vežbanja povećavaju svoju sposobnost vezivanja insulina, pa ljudi koji imaju dijabates, a vežbaju, mogu da uvećaju unos glukoze na istu količinu insulina ili postepeno da smanje doze insulina ili oralnog leka.

Vežbe koje pomažu u tome ne moraju da budu rigorozne, a treba da se rade bar tri puta nedeljno, svaki put od 30 do 60 minuta. Evo nekoliko primera:

Kardio vežbe: Brza šetnja, trčanje, vožnja bicikla ili plivanje;
Vežbe snage: Dizanje tegova, vežbe sa elastičnom trakom ili pilates;
Vežbe fleksibilnosti: Joga ili tai či;
Svakodnevne aktivnosti: Baštovanstvo, šetnja sa psom ili penjanje uz stepenice umesto korišćenja lifta.

Fizička aktivnost pomaže telu da koristi insulin efikasnije

Kada govorimo o održavanju nivoa šećera u krvi u granicama normale, osim pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, ključnu ulogu igra i terapija koja se dobija od lekara.

Uz to, od suštinske važnosti je i edukacija na temu dijabetesa i održavanja regularnog nivoa šećera u krvi.

Zato mnoštvo zdravstvenih institucija i udruženja nude besplatne radionice i kurseve o upravljanju dijabetesom.

Osim toga, dobra praksa je i kosultacija sa dijetetičarem, koji može da detaljno poduči kako se prilagođava ishrana da bi se održao regularan nivo šećera u krvi.

Dobar način edukacije je i informisanje putem interneta. U tom slučaju je važno da se obrati pažnja na izvor iz kog dolazi savet. Recimo, veb-sajtovi poput „Plavog kruga“ pružaju obilje adekvatnih i validnih informacija, vodiča i saveta.

Ne treba izgubiti iz vida i jedan pristupačan i jednostavan, a uglavnom vrlo koristan i osnažujuć edukativni put – razgovor sa onima koji prolaze kroz slične izazove.

Prirodnim suplementima protiv dijabetesa

Valja pomenuti i da suplementi igraju sve veću ulogu u borbi sa dijabetesom tip 2 i održavanju normalnog nivoa šećera u krvi, kako zbog manjeg rizika od neželjenih efekata nego što imaju lekovi, kao što su stomačni problemi, tako i zbog toga što postoje oni koji su napravljeni od prirodnih sastojaka, koji stimulišu rad pankreasa tj. lučenje insulina.

Među njima je CuraLin, 100% prirodan dodatak ishrani osmišljen da pomogne osobama sa dijabetesom tip 2 u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi.

Neki su čak korišćenjem tog suplemenata prestali da koriste svoju terapiju za dijabetes tip 2.

„Pročitao sam sve dostupne radove koje je proizvođač poslao i prospekte o CuraLin-u i najvrednije – razmenio iskustva s ljudima koji su na sličnim terapijama kao i ja sa CuraLin-om i video da sam gotovo u potpunosti prestao sa upotrebom insulina. Ostao sam na CuraLin-u i to na dozama koje sam postepeno menjao. Sve moje merene vrednosti, a imam automatizam za merenje šećera, kreću se između 5 i 7, što je meni pre pojave CuraLin-a bilo gotovo nezamislivo“, svedoči prof. dr Asim Kurjak, čuveni ginekolog, akademik i profesor u penziji.

Više o CuraLin-u možete da saznate na ovom linku.