Zabrinjavajuće vesti: Dijabetes tip 2 kod dece je sve češći

Dijabetes tip 2 kod dece i mladih je ranije bio mnogo ređi, gotovo da se nije ni pominjao u literaturi.

Dugo se verovalo da ta grupacija može imati samo dijabetes tip 1, koji se drugačije nazivao i juvenilni dijabetes.

Ipak, istraživanja poslednjih godina su donela potpuno drugačije rezultate – deca i mlade osobe se susreću sa problemima dijabetesa oba tipa. Loša vest je da je taj „trend“ u porastu.

Istraživanja kroz brojeve

Prema istraživanjima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), u Sjedinjenim Američkim Državama preko 210.000 osoba mlađih od 20 godina ima dijabetes, računajući tip 1 i tip 2.

Kada je reč konkretno o dijabetesu tipa 2, istraživanja su pokazala da deca čine od 8 od 45 procenata „novootkrivenih“ ljudi koji se suočavaju sa tim problemom.

Kako dolazi do dijabetesa kod dece?

Uzrok nastanka dijabetesa kod dece i mladih osoba je sličan ili isti kao i kod odraslih. I najčešće dolazi kao posledica prekomerne telesne težine.

Smatra se da će 1 od 3 gojazna dečaka, a 2 od 5 gojaznih devojčica imati problem sa dijabetesom.

Kada se tome doda da se u Evropi broj gojaznih osoba udvostručio u proteklih 40 godina, a da je konkretno u Srbiji svako treće dete prekomerno uhranjeno ili gojazno, jasno je zbog čega je upaljena crvena lampica na alarmu.

Ipak, iako je glavni, gojaznost nije jedini uzročnik dijabetesa. Isti se može naslediti porodičnim vezama (genetska predispozicija), ali i dobiti kroz insulinsku rezistenciju.

Genetska predispozicija

Genetska predispozicija u kombinaciji sa faktorima životne sredine i životni stil koji pogoduje nastanku gojaznosti igraju veliku ulogu u nastanku dijabetesa tipa 2.

Doživotni rizik za nastanak ovog oblika dijabetesa je 40 odsto za osobe kojima je jedan od roditelja dijabetičar i 70 odsto ako se oba roditelja susreću sa tim problemom.

Rođaci osoba sa dijabetesom tipa 2 prvog stepena imaju oko 3 puta veći rizik za nastanak bolest od osoba bez pozitivne porodične istorije o ovoj bolesti.

Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija (IR) se smatra osnovom dijabetesa.

Ona predstavlja metaboličko stanje usled koga dolazi do porasta nivoa insulina u krvi, kada ćelije postaju otporne na njegovo dejstvo, jer insulin nije u stanju da obavlja svoju primarnu funkciju u organizmu – regulacija nivoa glukoze u krvi.

IR se javlja u uzrastu od 10 do 19 godina, a najčešće od 12. do 16. godine, u periodu puberteta, kada postoji i fiziološka insulinska rezistencija, a insulinska osetljivost se smanjuje za 25 do 30 odsto.

Ako se ne otkrije na vreme, insulinska rezistencija može dovesti do nastanka dijabetesa tipa 2.

Simptomi dijabetesa kod dece

Dijabetes tipa 2 kod dece se može razviti tako postepeno da nema uočljivih simptoma. Ponekad se dijagnostikuje tokom rutinskog pregleda.

Ipak, postoje određeni znakovi i simptomi koji mogu nagovestiti povišeni šećer u krvi. To su:

Dijabetes tip 2 kod dece – potencijalne komplikacije

Dijabetes tip 2 kode dece može negativno uticati na skoro svaki organ u telu, uključujući krvne sudove, nerve, oči i bubrege. Dugoročne komplikacije dijabetesa tipa 2 razvijaju se postepeno tokom godina. Na kraju, mogu biti veoma teške i čak opasne po život.

Кomplikacije dijabetesa tipa 2 povezane su sa visokim šećerom u krvi i uključuju:

• Visok holesterol,
• Bolesti srca i krvnih sudova,
• Oštećenje nerava,
• Oboljenje bubrega,
• Bolesti oka, uključujući i slepilo.

Prevencija – ishrana, fizička aktivnost i san

Zdravo ponašanje kada je u pitanju ishrana dece, redovna fizička aktivnost i smanjeno sedentarno ponašanje (gledanje televizije, igrice, mobilni telefon) najvažnije su strategije za sprečavanje gojaznosti, pa tako i potencijalnog dijabetesa.

Adekvatna ishrana kod dece je posebno važna. Savetuju se zdravi, uravnoteženi, izbalansirani obroci sa raznovrsnim hranljivim sastojcima poput integralnih žitarica, voća i povrća, mlečnih proizvoda, mahunarki i nemasnog mesa.

Naravno, od velikog značaja je i redovnahidratacija. Zato je neophodno da deca piju dovoljne količine vode, a ograničiti slatke napitke, poput sokova.

Što se tiče fizičke aktivnosti, deca uzrasta od 3 do 5 godina treba da budu aktivna tokom celog dana, a deca i adolescenti uzrasta od 6 do 17 godina treba da budu fizički aktivni najmanje 60 minuta dnevno.

Pored pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti,  bitan segment u prevenciji gojaznosti je i kvalitetan san.

Šta kada je dijabetes već ustanovljen?

Kao što smo i rekli, dijabetes tip 2 kod dece se može ustanoviti i tokom rutinske kontrole, bez prethodno jasnih simptoma.

Ne treba očajavati u takvim situacijama. Dobra vest je da se, uz adekvatan način života, može uspostaviti kontrola nad dijabetesom.

S obzirom na to da je dijabetes tipa 2 hronično stanje, ono zahteva promene životnog stila kako bi se održao normalan nivo glukoze u krvi.

Potrebno je da se, u saradnji sa lekarima, kreira pravi plan koji će doneti dobre rezultate detetu.

Pre svega, značajno pomaže ako cela porodica zajedno menja način života kako bi razvila zdrave navike i kod deteta.

Priručnik za roditelje

Evo i nekoliko primera kako bi roditelji trebalo da se ponašaju u tim situacijama:

• Jedite najmanje 5 porcija voća i povrća svaki dan,
• Jedite hranu bogatu vlaknima i sa malo masti.
• Jedite manje porcije sa manjih tanjira,
• Nemojte piti slatka pića, konzumirajte vodu,
• Uspostavite redovne fizičke aktivnosti svakog dana, kao što su neki konkretan sport, vožnja bicikla ili hodanje,
• Ograničite detetu vreme ispred ekrane, od 1 do 2 sata dnevno, uključujući TV, računar i video igrice…