Počinje sazona jagoda, i ako želite da učinite nešto dobro za vaš organizam sada je pravo vreme.
Već smo, više puta, pisali o tome da ishrana dijabetičara mora da bude uravnotežena, a saveti stručnjaka su da se voće slobodno jede, ali u ograničenim količinama. Veoma je bitno da znate i vodite računa o glikemijskim vrednostima svakog voća da biste mogli da imate uvid u to koliko brzo ili sporo, određeno voće, povećava nivo glukoze u krvi. Jagoda je odličan izbor zato što spada u hranu sa malim glikemijskim opterećenjem, i ovo voće vam neće brzo podići vrednost glukoze u krvi, kao što je to slučaj, na primer, sa lubenicom.
Zapamtite, glikemijski indeks određuje koliko brzo određena hrana dovodi do povećanja šećera u krvi, a ne uzima u obzir nutritivni sastav, što znači da hrana koja se nisko rangira po glikemijskom indeksu, može imati velike količine masti.
Šta kaže istraživanje
Zašto su jagode dobre za naš organizam pokazala je i jedna od studija koja je proučavala fisetin, prirodni flavonoid koji se nalazi u velikim koncentracijama u jagodama i koje mogu da smanje komplikacije izazvane dijabetesom. Flavonoidi su od značaja za organizam, jer pomažu u zaštiti krvnih sudova od rupture ili curenja, poboljšavaju moć vitamina C, štite ćelije od oksigenacije i sprečavaju prekomerne upale u celom telu, kaže dr Pam Maher sa “Salk Institute’s Cellular Neurobiology Lab”, koji je identifikovao fisetin kao neuro-protektivni flavonoida pre deset godina.
Maher je izjavio: “U biljkama, flavonoidi deluju kao krema za sunčanje i štite lišće i plodove od insekata. Kao hrana nastavljaju da sprovode svoje zaštitno dejstvo.”
Međutim, profesor David Šubert šef “Cellular Neurobiology Laboratory” slaže se da rezultat ove studije samo potvrđuje ono što nam je već poznato, a to je da je potrebno da jedemo uravnoteženu ishranu sa što više sveže pripremljenom organskom hranom.
Zašto su jagode dobre za dijabetičare tipa 2
Jagode su odličan izvor esencijalnih mikronutrijenata kao što su vitamin C, E i folna kiselina. Dakle, šta čini jagode dobrim izborom za ljude koji boluju od dijabetes tip 2 i koji su načini da ih integrišete u vaše porcije voća dnevno?
Jagode se smatraju hranom sa niskim GI i možete ih slobodno uvrstiti u svoju svakodnevu ishranu. Ukupna količina ugljenih hidrata u hrani utiče na nivo šećera u krvi više od izvora ugljenih hidrata ili od toga da li je izvor skrob ili šećer. Što znači da jedna porcija voća treba da sadrži 15 grama ugljenih hidrata. Veličina porcije zavisi od sadržaja ugljenih hidrata u voću. Prednost jedenja voća sa niskim sadržajem ugljenih hidrata je u tome što možete konzumirati veći deo. Ali bez obzira da li jedete voće sa niskim ili visokim sadržajem ugljenih hidrata, sve dok veličina porcije sadrži 15 grama ugljenih hidrata, efekat na vaš šećer u krvi je isti.
Delimo sa vama listu porcija voća koje sadrže oko 15 grama ugljenih hidrata:
1/2 srednje jabuke ili banane
1 šolja kupina
3/4 šolje borovnica
1 šolja malina
1 manja šolja celih jagoda
1 šolja dinje narezane na kockice
Da bi vaš organizam dobro funkcionisao, osim uravnotežene ishrane, i voća koje smete da koristite u određenim količinama, savet je da u svakodnevnu upotrebu uvrstite i suplement CuraLin, prirodni dodatak ishrani koji je razvijen u Izraelu.
