Ključ za „normalan šećer“: Zašto je važno u koje vreme jedete ako imate dijabtes tip 2

Za ljude sa dijabetesom pravilna ishrana je ključna za održavanje normalnog nivoa šećera u krvi. Međutim, ono na šta se često zažmuri, a od ključne važnosti je za dijabetičare, upravo je raspored obroka. U ovom članku ćemo da pojasnimo zašto.

Postoji mnogo važnih aspekata koji se tiču pravilne ishrane za dijabetičare, kao što je onaj da svaki obrok treba da bude bogat vlaknima, proteinima i zdravim mastima, ali jedan manje poznat je raspored obroka.

Koliko god zdravih namirnica unosili i trudili se da imamo uravnotežene obroke, ako ne obratimo pažnju na kazaljke na satu, manje su šanse da smo na ispravan način pomogli svom organizmu.

Rasporedom obroka protiv dijabetesa

Uzmimo kao primer Anu i Marka, kolege u jednoj internacionalnoj kompaniji. Brz stil života, stres i nedovoljno brige o sebi doveli su do toga da imaju još nešto zajedničko – dijabetesa tip 2.

Ono po čemu se njih dvoje razlikuju je to što su njihovi pristupi kontroli bolesti bili potpuno različiti.

Ana je bila posvećena brizi o svom dijabetesu. Svakog jutra, pažljivo je planirala svoje obroke i vreme kada će ih konzumirati.

Doručak joj je bio posebno važan. Uživala je u integralnoj ovsenoj kaši sa svežim bobicama i bademima.

Za ručak je jela pileće grudi sa povrćem i smešu integralnog pirinča i kinoe. Večera je bila slično uravnotežena, sa lososom, kuvanim brokolijem i integralnom testeninom od celog zrna.

Ana je vodila dnevnik ishrane i redovno merila svoj nivo šećera u krvi. Rezultati njenih merenja bili su impresivni:

• Pre doručka: 5.83 mmol/L
  
• 2 sata posle doručka: 7.47 mmol/L
  
• Pre ručka: 6.22 mmol/L
  
• 2 sata posle ručka: 7.22 mmol/L
  
• Pre večere: 5.99 mmol/L
  
• 2 sata posle večere: 6.66 mmol/L

Njeni rezultati su bili u ciljanim granicama i pokazivali su stabilne nivoe šećera u krvi tokom dana.

S druge strane, Marko nije pridavao mnogo pažnje kontrolisanju svog dijabetesa. Često je preskakao obroke i konzumirao brzu hranu bogatu šećerom i mastima.

Ponekad bi čak preskočio doručak ili na početku dana jeo peciva. Za ručak bi obično jeo brzu hranu sa mnogo masnoće i šećera. Večerao bi kasno, a obrok bi se obično sastojao od ugljenih hidrata sa malo povrća.

Marko nije merio redovno nivo šećera u krvi i nije se pridržavao plana ishrane. Rezultati njegovih merenja bili su znatno nepovoljniji:

• Pre doručka: 8.33 mmol/L
  
• 2 sata posle doručka: 11.1 mmol/L
  
• Pre ručka: 10.0 mmol/L
  
• 2 sata posle ručka: 13.9 mmol/L
  
• Pre večere: 8.88 mmol/L
  
• 2 sata posle večere: 15.55 mmol/L

Njegovi rezultati pokazivali su značajne fluktuacije i više nivoe šećera u krvi tokom dana, što je povećavalo rizik od zdravstvenih komplikacija.

Dakle, Ana, koja se brinula o ishrani i pridržavala se rasporeda obroka, imala je stabilne nivoe šećera u krvi. Nasuprot njoj, Marko, koji nije obraćao pažnju na ishranu i vreme obroka, suočavao se sa nepoželjnim fluktuacijama nivoa šećera u krvi.

Kroz ove primere vidimo da je za postizanje stabilnog nivoa šećera u krvi važno da uvedete vremensku rutinu za obroke koju ćete da primenjujete svakodnevno. U nastavku ćemo da detaljnije objasnimo zašto je to od ključnog značaja za dijabetičare.

Zašto je važno tempiranje obroka

Počnimo od toga da između dva obroka ne treba da prođe više od 6 sati. Kada prođe duže vreme, nivo šećera u krvi može da naglo opadne (hipoglikemija) kod osoba koje koriste određene lekove za dijabetes ili insulin.

To se dešava zato što telo troši zalihe glukoze u krvi i jetri kao izvor energije. Redovni obroci održavaju konstantan dotok glukoze u krv, što pomaže u održavanju stabilnih nivoa šećera.

Takođe, kada prođe duže vreme između obroka ili preskočite neki od njih, veća je verovatnoća da ćete da osetite jaku glad i pojedete više hrane nego što je potrebno.

To može da dovede do prejedanja, povećanja telesne težine i nekontrolisanih skokova nivoa šećera u krvi, te raspoređivanje obroka može da pomogne upravo u održavanju zdrave kilaže.

Uz to, redovni obroci obezbeđuju energiju za svakodnevne aktivnosti i održavaju koncentraciju. Osobe sa dijabetesom tip 2 koje imaju veći razmak između obroka mogu da osete umor, slabost i smanjenje koncentracije, što može da oteža svakodnevne zadatke i poslove.

Vrlo je važno i to da pravilno raspoređeni obroci pomažu u smanjenju rizika od komplikacija povezanih sa dijabetesom tipa 2, kao što su bolesti srca, oštećenje bubrega i neuropatija.

Zbog svega toga je pridržavanje individualnog plana ishrane i rasporeda obroka koji odgovara vašim potrebama i terapiji ključno za efikasnu kontrolu dijabetesa tip 2. A evo i nekoliko korisnih saveta koje možete da primenite kako biste na prirodan način poboljšali nivo glukoze u krvi.

Saveti za raspoređivanje obroka

I premda ne možemo reći da postoji jedan univerzalan raspored koji će baš svakom dijabetičaru odgovarati, postoje načelna pravila koja umnogome mogu da doprinesu opštem blagostanju.

Ukoliko raspodelite unos kalorija tako da za doručak unesete 50%, za ručak 30% i večeru 20% od dnevnog predviđenog unosa kalorija, možete značajno smanjiti potrebu za insulinom, ali i gubiti na težini.

Pritom, obratite pažnju da vaša večera sadrži proteine i povrće, ali istovremeno izbegavajte namirnice koje u sebi sadrže skrob.

Obilan jutarnji obrok i manje količine hrane za ručak i večeru mogu doprineti zdravom gubljenju kilaže tj. umanjenju gojaznosti, koja je vodeći uzrok razvijanja dijabetesa tip 2, smanjenju nivoa šećera u krvi i redukciji upotrebe insulina.

Za najbolji efekat, neka vaš doručak bude dobro uravnotežen proteinima, vlaknima i mastima, koji povoljno utiču na regulaciju šećera u krvi.

Ako uzmemo u obzir da nivo šećera u krvi obično raste ujutru, zajedno sa nivoom kortizola, posebno se preporučuje obrok koji nije bogat ugljenim hidratima.

Nutricionisti savetuju dijabetičare da imaju jednu do dve užine na dnevnom nivou, u zavisnosti od stila života, aktivnosti i opšteg fizičkog statusa. Ipak, upozoravaju da pojedincima, naročito pasivnijim pacijentima, više prijaju 3 obroka dnevno bez užine.

Ukoliko se odlučite za međuobrok, neka on bude svrsishodan. Čips kad vam je dosadno na poslu se definitivno ne ubraja u navike kojima se treba prepustiti.

Danas je više nego ikad popularan takozvani fasting tj. ciljano suzdržavanje od jela. Kod dijabetičara fasting je prihvatljivo primenjivati jedino u pasivnim satima, tačnije noću.

Izbegavanje kasnih obroka i pomeranje doručka za do sat vremena može imati blagotvorno dejstvo na ceo organizam. Naravno, svako uvođenje novih navika mora pratiti češće kontrolisanje šećera u krvi.

Ukoliko pokušavate da pronađete savršen recept za zdravlje, on na veliku žalost, ne postoji. Sve je važno, počevši od vrste ishrane, preko fizičke aktivnosti do tempiranja obroka i užina.

Uvek je poželjno osloniti se i na ono što nam priroda pruža za regulaciju šećera u krvi, a to je definitvno i CuraLife suplement pomoću kog su dijabetičari širom sveta uspeli da smanje upotrebu lekova, pa čak i insulina.