CuraLife

Young doctor measuring the blood

Povišeni krvni pritisak i dijabetes tip 2: Veza i posledice

Hipertenzija, odnosno povišen krvni pritisak i dijabetes su srodne bolesti za koje se smatra da se “hrane jedne drugima” zbog čega imaju tendenciju da se vremenom pogoršaju. Odnos ova dva stanja je u biološkom smislu poznat pod kao tip pozitivne petlje – pri čemu jedan korak uzrokuje drugi korak i taj drugi korak se vraća kako bi izazvao prvi. Zvuči komplikovano? Krenimo redom… 

Šta je krvni pritisak? 

Ukoliko bismo dali najjednostavniju definiciju, rekli bismo da je krvni pritisak sila kojom krv pritiska zidove krvnih sudova. Vaš doktor ga definiše kroz dve brojke, primera radi 120/80. Oba broja su podjednako važna. 

Prvi broj (u ovom primeru 120) se medicinski naziva sistolni krvni pritisak i on se meri prilikom ispumpavanja krvi iz srca. Sa druge strane, niža brojka (u ovom primeru 80) se odnosi na vrednost koja se beleži u momentu dok je srce relaksirano i prima krv iz organizma, odnosno pluća.  Donji pritisak ćete čuti da se još naziva i dijastolni.

Treba imati na umu da su vrednosti krvnog pritiska promenljive i da zavise od mnoštva faktora počevši od doba dana do spoljnih i unutrašnjih uticaja. Promene su su posledica aktiviranja različitih metoda kojima organizam pokušava da održi odgovarajući protok krvi u samoj zavisnosti potreba organiza u datom momentu. 

Normalne vrednosti krvnog pritiska

Sistolni krvni pritisak je najviša tačka krvnog pritiska koja se registruje prilikom merenja i istovetna je sa naglim istiskivanjem krvi iz srca tokom kontrakcije srčanog mišića. Prema Evropskim preporukama, normalne vrednosti gornjeg pritiska se kreću do 140 mmHG, dok se optimalnim smatraju one od 120 mmHg. 

Dijastolni pritisak se detektuje dok srce miruje iliti tokom faze relaksacije srčanog mišića. Smatra se da su mu normalne vrednosti ispod 90 mmHg, dok su optimalne oko 80 mmHg. 

Povišen krvni pritisak – hipertenzija 

Kada se učestalim merenjem detektuju povišene vrednosti i gornjeg i donjeg pritiska, tada govorimo o hipertenziji. Prema evropskim standardima u pitanju su vrednosti više od 140/90, odnosno 130/80 kada govorimo o američkim. 

Jedan od ključnih problema je uspostavljanje dijagnoze. Naime, hipertenzija je stanje koje je teško ustanoviti bez redovne provere pritiska. Neki od simptoma koji mogu da naslute problem, ali nisu konačno označeni kao takvi su: jaka glavobolja, umor, povraćanje, zujanje u ušima, crvenilo u licu, pritisak u glavi, uznemirenost… 

Gde je tu dijabetes? 

Podaci Američke asocijacije dijabetičara govore da čak dve od tri osobe sa dijabetesom pate od hiperetenzije. Nažalost, stanje povišenog krvnog pritiska kod dijabetičara znači pogoršanje oba zasebna stanja. 

Šta je starije – hipertenzija ili dijabetes?

Kao što vam je već poznato, insulin je hormon koji omogućava organizmu da metaboliše glukozu iz hrane. Kao posledica dijabetesa, glukoza se nagomilava u krvotoku, umesto da obezbeđuje energiju ćelijama.  

S obzirom da krv sa visokim nivoima glukoze putuje kroz telo, dolazi do oštećenja u svim delovima tela – uključujući i krvne sudove. Ti krvni sudovi su glavni i odgovorni za održavanje normalnog krvnog pritiska. Kada oni pretrpe oštećenje, pritisak ima tendenciju da raste povećavajući rizik od daljih komplikacija. 

Sa druge strane, analiza objavljena 2015. godine u “Journal of the American College of Cardiology” koja uključuje 4 miliona odraslih osoba pokazuje da osobe sa povišenim krvnim pritiskom imaju povećan rizik za razvoj dijabetesa tip 2

Imajući te informacije u vidu, dijabetes i hipertenzija se dovode u vezu. Ipak do danas nisu u potpunosti razrađeni mehanizmi sudelovanja, ali postoje faktori koji utiču na nastanak oba stanja, a to su: 

  • Izostanak fizičke aktivnosti
  • Pušenje
  • Stres i loše navike
  • Ishrana koja u sebi sadrži previše soli
  • Hronične upale
  • (Prekomerna) gojaznost. 

Loše vesti donosi statistika iz Sjedinjenih američkih država koja ukazuje na to da čak 70% osoba sa dijabetesom starosne dobi iznad 65 godina umire od kardiovaskularnih komplikacija. Pored toga, osobe sa dijabetesom imaju do četiri puta veći rizik od smrti zbog srčanih oboljenja u odnosu na osobe koje nemaju dijabetes. 

Šta možete da uradite?

Razvijanje zdravih navika i upornost je najbolja prevencija. Ukoliko se pridržavate osnovnih načela zdravog života, umnogome možete poboljšati svakodnevicu. 

Redovno održavanje nivoa šećera u krvi bez prevelikih skokova ili padova može biti pravi izazov za dijabetičare, ali je od ključne važnosti za opšte zdravlje. Jedan od načina na koji se to može postići je upotrebom CuraLin revolucionarnog suplementa koji na potpuno prirodan način pomaže ljudima širom sveta koji imaju dijabetes tip 2. Klinički ispitane biljke utiču na snižavanje nivoa glukoze u krvi i pomažu odmašćivanju beta ćelija pankreasa. 

Drugi saveti kojih bi bilo (i više nego) poželjno da se pridržavate je: smanjen unos soli, prestanak pušenja, ograničenje ili potpuni prestanak unosa alkohola, upotreba svežeg voća i povrća kao i redukovan unos brze i prerađene hrane. 

Koliko god nekad delovalo iscrpljujuće primenjivanje svih zdravih rutina, snagu treba naći u rezultatima i dobrom psiho-fizičkom osećaju koji neće izostati kada se stanju pristupi na adekvatan način. 

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.