Većina verovatno razume da od načina ishrane zavisi naše opšte stanje. A koliko ulogu u svemu tome imaju proteini? Nutricionisti napominju da su oni u direktnoj vezi sa skokovima šećera u krvi. To se jasno vidi iz toga što glukoza skače nakon svakog obroka. I mada ne postoji jedinstveni recept za sve dijabetičare, neophodno je da pratimo unos ugljenih hidrata i šećera, ali to svakako nije dovoljno. Idealno bi bilo da imamo svoj plan ishrane koji nam odgovara i da je on usklađen sa fizičkom aktivošću.
Kako proteini utiču na nivo glukoze?
Protein je, uz ugljene hidrate i masti, jedan od tri primarna makronutrijenta za proizvodnju energije. Pomaže telu u formiranju novog tkiva, razvoju mišića i popravljanju oštećenja. Osim toga, on je komponenta svake ćelije u našem telu i čini oko šestinu naše ukupne telesne težine. Vašem telu su potrebni proteini da bi pravilno funkcionisalo i obavljalo dnevnu rutinu.
Temom povezanosti proteina i visokog šećera u krvi bavili su se i naučnici sa Harvarda i oni su upravo objavili studiju na kojoj su radili neverovatnih 12 godina. Rezultati ove studije pokazali su da u proseku pojedinci koji jedu naizgled uobičajenih 90 grama životinjskih proteina dnevno imaju između 6-17 odsto veće šanse da imaju visok šećer u krvi i da im se dijagnostikuje dijabetes tipa 2.
A za one kojima je već dijagnostikovan dijabetes povećano unošenje proteina može dovesti i do drugih neželjenih dejstava poput velikih količina zasićenih masti, holesterola i natrijuma. Stoga napravite svoj individualni plan ishrane imajući u vidu i ova otkrića kako biste bili sigurni da previše proteina ne poremeti vaše opšte zdravstveno stanje.
Da li protein snižava šećer u krvi?
Proteini imaju mali uticaj na nivo šećera u krvi. U stvarnosti, proteini pomažu u održavanju šećera u krvi stabilnim usporavanjem apsorpcije ugljenih hidrata i šećera. Čini se da se uticaj na nivo glukoze u krvi javlja progresivno tokom nekoliko sati jer se proteini razlažu u glukozu sporije od ugljenih hidrata. Ali kada je u pitanju potrošnja proteina, sve je u ravnoteži. Dva glavna oblika proteina su oni dobijeni iz životinjskih proizvoda i oni dobijeni iz biljaka. Prekomerna količina životinjskih proteina u ishrani može potencijalno povećati rizik od povećanja nivoa šećera u krvi tokom vremena.
Neke proteinske namirnice takođe sadrže ugljene hidrate kao što su mleko, jogurt i sir i one će uticati na nivo glukoze u krvi, ali ih i dalje treba uključiti u zdravu ishranu. Ishrana bogata biljnim proteinima može pomoći da se ovaj rizik malo smanji.
Kako protein podiže nivo insulina?
Insulin je neophodan telu da bi omogućio da se glukoza kreće iz krvnih sudova u ćelije koje zahtevaju energiju. Prilično je poznato da konzumiranje ugljenih hidrata izaziva oslobađanje insulina. Međutim, većina ljudi nije svesna da protein izaziva sličnu reakciju. Meso i jaja, koja su bogata proteinima i skoro bez ugljenih hidrata, imaju visok nivo insulinskog indeksa uprkos niskom glikemijskom indeksu. Drugim rečima, meso i jaja nisu izazvali skok šećera u krvi kao što to čini većina ugljenih hidrata, oni izazivaju značajno povećanje nivoa insulina.
Štaviše, hrana sa visokim sadržajem proteina često aktivira insulin na isti način kao i hrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, ako ne i više. Razmotrite sledeći scenario – konzumacija govedine i ribe proizvode istu količinu insulina kao smeđi pirinač. Sir, govedina i riba oslobađaju više insulina po kaloriji nego bela ili braon testenina.
Koji je preporučeni nivo glukoze za dijabetičare tipa 2?
Visok nivo glukoze u krvi, poznat i kao hiperglikemija, karakteriše se kao nivo glukoze u krvi koji je 160 mg/dl ili veći od vašeg ličnog ciljanog nivoa glukoze u krvi.
Koji su normalni nivoi proteina?
Kao deo redovnih zdravstvenih pregleda, radi se test ukupnog proteina. Test određuje ukupnu količinu proteina u krvi, sa naglaskom na nivoe albumina i globulina. Normalni nivoi proteina bi trebalo da budu između 6 i 8 grama po decilitru, ali ovaj raspon se može malo razlikovati u laboratorijama. U nekim posebnim slučajevima, ovaj test može naručiti lekar.
Šta to znači ako je moj nivo proteina visok?
Ako su rezultati testa ukupnog proteina nepravilni, mogu biti potrebni dodatni testovi da bi se utvrdilo koji proteini su abnormalno visoki ili niski. Ovo će omogućiti precizniju dijagnozu. Visok rezultat može da znači dehidraciju ili hroničnu upalu. Ponekad je to pokazatelj ozbiljnijih stanja kao što je rak koji uzrokuje abnormalno akumuliranje proteina.
Šta uzrokuje nizak nivo proteina u krvi?
Nizak nivo se javlja zbog nepravilne apsorpcije proteina. Ovo može ukazivati na probleme sa jetrom ili bubrezima. U slučaju da su nivoi albumina niži od 3,4 g/dl, to može biti povezano sa smanjenjem efikasnosti lekova za ulcerozni kolitis. Nizak nivo albumina može izazvati komplikacije tokom i nakon operacije.
Vaš zdravstveni radnik može predložiti lični ciljni opseg glukoze ako vam je već dijagnostikovan dijabetes melitus. Vaša briga o dijabetesu često zahteva promene u načinu života. Da biste uspešno održavali kontrolu šećera u krvi, vaši dani treba da se sastoje od zdravog načina života, redovne fizičke aktivnosti i potencijalnog gubitka težine.
Šta je dobar slučajni nivo glukoze?
Nasumični test glukoze je jedan od načina da se utvrdi koliko glukoze ili šećera cirkuliše u nečijoj krvi u bilo kom trenutku dana. Prema Američkom udruženju za dijabetes (ADA), referentne vrednosti za „standardni“ nasumični test glukoze kod prosečne odrasle osobe su nivoi šećera u krvi od 80–140 mg/dl, 140–200 mg/dl se smatra preddijabetesom i 200 mg/dl može se smatrati dijabetesom.
Međutim, za tačniju dijagnozu, lekar će obično ponoviti test drugog dana. Da bi pomogao u potvrđivanju dijagnoze, lekar takođe može naručiti različite vrste testova, kao što su test glukoze natašte. Takođe, morate uzeti u obzir starost osobe.
