Ne tako davno susreli smo se novim i tada misterioznim korona virusom. Upravo zbog toga, stvorena je nova pandemijska stvarnost svih nas. Na koji način je ta stvarnost uticala na osobe sa dijabetesom i kakve posledice Covid-19 ostavlja na organizam dijabetičara?
Šta je Covid-19?
Covid-19 [CO (corona), VI (virus), D (disease-bolest) i 19 (2019. godina)] predstavlja oboljenje koje je izazvano korona virusom. Virus korone se prenosi na način uobičajen za respiratorne infekcije – vazdušnim putem preko kontaminiranih kapljica iz usta ili nosa zaražene osobe (prilikom razgovora, kijanja ili kašljanja).
S obzirom na to da virus opstaje u spoljašnjoj sredini, u zavisnosti od uslova, od nekoliko sati do nekoliko dana, može se preneti i kontaktom sa kontaminiranom površinom nakon kog bi se dodirivala sluzokoža usta, nosa ili oka.
Simptomi infekcije Covid-19?
Simptomi infekcije korona virusom najčešće se javljaju u periodu od tri do sedam dana nakon izloženosti virusu. Veliki broj ljudi može preležati Covid-19 bez ikakvih ili sa veoma blagim simptomima. Umerena klinička slika zaraženih osoba obuhvata povišenu telesnu temperaturu, otežano disanje i kašalj. Infekciju mogu pratiti i opšti osećaj klonulosti i umora, kao i izrazit bol u mišićima i gubitak čula ukusa i mirisa.
Teži oblici infekcije za posledicu imaju prodiranje virusa u pluća i nastanak zapaljenja pluća (pneumonija), kao i pratećih komplikacija u organizmu koje su posledica opšteg zdravstvenog stanja pojedinaca.
Kako izgleda korona kod osoba sa dijabetesom?
Dijabetes je stanje organizma otpornog na hormon insulina, odnosno stanje organizma u kome insulin ne može na odgovarajući način preneti glukozu (šećer) do ćelija u kojima će je transformisati u neophodnu energiju, već se šećer zadržava u krvi. Iako ljudi sa dijabetesom nisu u većem riziku za dobijanje korona virusa, usled narušenog balansa u njihovom organizmu mogu se susreti sa većim izazovima prilikom Covid-19 infekcije.
Infekcija kao stres za organizam?
Prilikom borbe organizma sa infekcijom luče se i hormoni stresa, poput kortizola, koji direktno utiče na oslobađanje aminokiselina, šećera i masti u krvotok, te na povećani nivo šećera u krvi koje organizam dijabetičara ne može transponovati na odgovarajući način.
Uloga šećera u odbrambenom sistemu organizma?
Povišen nivo šećera u krvi direktno utiče i na broj i aktivnost belih krvnih zrnaca (leukocita) koja nastaju u koštanoj srži i nalaze se u celom telu (uključujući i krv i limfu) i koja su zadužena za odbranu organizma od infektivnih bolesti i stranih „napadača“. Stoga, osobe sa neregulisanim nivoom šećera u krvi imaju oslabljeni imuni sistem, te ujedno i slabiji odgovor na infekciju korona virusom.
S druge strane, važno je napomenuti da su dijabetičari sa izgrađenom zdravim navikama i rutinom svakodnevne regulacije nivoa šećera u krvi izloženi podjednakom riziku prilikom Covid-19 infekcije kao i opšta populacija.
Korona virus kao uzročnik nastanka dijabetesa?
Najnovija naučna istraživanja pokazala su i to da je veći broj osoba zaraženih korona virusom tokom ili nakon infekcije dobio dijabetes. Jedno od objašnjenja je da virus inficira i ćelije pankreasa, te utiče na proizvodnju insulina koja se odigrava u pankreasu.
Međutim, još uvek nema konkretnog odgovora na pitanja da li su u pitanju ljudi u predijabetesnom stanju (nivo šećera u krvi koji je viši od optimalnih vrednosti, ali ispod dijagnostičkih kriterijuma za dijabetes), kao ni da li su takve promene u organizmu kratkotrajne ili dugoročne prirode.
Pojava hiperglikemije tokom Covid-19 infekcije
Usled oslabljenog imuno odgovora organizma, dijabetičari tokom Covid-19 infekcije moraju obratiti pažnju na retke, ali ozbiljne komplikacije poput dijabetesne ketoacidoze (stanje kada telo ostaje bez insulina), laktične acidoze (poremećaj metabolizma u čitavom organizmu) i kardiovaskularnih i bubrežnih problema.
Stoga je neophodno javiti se lekaru u slučaju simptoma poput hiperglikemije duže od 24 sata, nivoa šećera u krvi iznad 15 mmol/l, prisustva ketona u urinu (koji su nusprouvod razlaganja masti za stvaranje energije, usled nedostatka neophodne glukoze u ćelijama), pojačane žeđi, otežanog disanja, bola u trbuhu ili poremećaja svesti.
Rutina dijabetičara tokom Covid-19 infekcije
U slučaju da se osoba sa dijabetesom ipak zarazila virusom korone, poželjno je nastaviti sa dosadašnjom zdravstvenom rutinom uz veći nadzor. To znači da se obavezno nastavlja sa uobičajenom terapijom za dijabetes, uz čak redovnije proveravanje nivoa šećera u krvi, ali i telesne temperature organizma ujutru i uveče. Odmor, redovni obroci i optimalan unos tečnosti su takođe neizostavni, a posebno je značajno upražnjavati prilagođenu i umerenu fizičku aktivnost i u kućnim uslovima, prilikom perioda izolacije.
Ne zaboravite i na prirodne preparate!
Već je istaknut značaj posvećenosti održavanju balansa u organizmu dijabetičara na svakodnevnom nivou i prilikom Covid-19 infekcije. Stoga se uravnotežena ishrana može upotpuniti i prirodnim proizvodima, poput CuraLin revolucionarnog suplementa, spravljenog od klinički ispitanih biljaka, koje pomažu u održavanju nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom.
Strpljiva primena nege uz pojačan oprez
Staranje o sosptvenom organizmu i njegovim potrebama treba biti deo svakodnevice svake osobe, a posebno dijabetičara. Na taj način i uz osnovne informacije o delovanju korona virusa na Vaš organizam, možete izbeći stresogene situacije, preduprediti neželjene komplikacije Covid-19 infekcije i imati poverenja u to da će se Vaš imunitet boriti za Vas.
